Erik Thau-Knudsen

Вампир и табу. Ка етимологији летаћих бића

Класичну дефиницију вампира налазимо код Вука Стјепановића Караџића у његовом Lexicon Serbico-germanico-latinum:

(55) вампир, вампира, m. vide вукодлак.
(82) вукодлак, m. вампир, der Vampyr, vampyrus, (das Vulcolacsae im adlung a.v. Vampyr). [c. f. вампир, тенац (тењац)]. Вукодлак се ѕове човјек у кога (по приповјијеткима народнијем) послије смрти 40 дана уђе некакав ђаволски дух, и оживи га (повампири се). По том вукодлак излаѕи ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову. Поштен се човјек не може повампирити, већ ако да преко њега мртва прелети каква тица, или друго какво живинће пријеђе: За то свагда чувају мрца да преко њега што не пријеђе. Вукодлаци се највише појављују зими (од Божића до Спасова дне). Како почну људи много умирати по селу, онда похну говорити да је вукодлак у гробљу (а гдје-који почну казивати да су видјели с покровом на рамену), и стану погашати ко се вампирио. (...) Вукодлак долази кашто и својој жени (а особито ако је лијепа и млада), те спава с њоме.

Као што се види већ из Вукове дефиниције - вампир = вукодлак, имамо потријебу правити разлику међу етимоном вампир и његовим садржајем како крвопијачко биће.

Ријеч вампир постоји у већини европских језика у значењу, које одговара на упоменуту Вукову дефиницију: У западним језицима као енглеском vampire, њемачком Vampir, скандинавским vampyr, француском vampire, италијанском vampiro, се види да се ти е миграцијске ријечи с истим извором, а имено у српском. Вампири постали популарни у читавој западној Европи, посебно у књижевности, након разглашења о епизодима с откопањем гробња усријед српског насеља у јужним дјеловима Австро-Угарској Империје1725. и 1732. године и око Дубровника 1737. год. (за описе, видите Perkowski (1989: 85-98); Turéll (1993)). Та чињеница служи као индикација да морамо потражити етимологију у словенском подручју Источное Европе. Наиме имамо српски вампир, упирина, бугарски вампир, вапир, вепир, вьпир, лампиер, лепир, влепир, литер, лемптир, македонски  вампир, вапир, випир, врапир, врапирин, вопир, вопер, а вампир код Босанаца и Хрвата. Чим пређемо Дунав већ се обележују форме као руски упырь, украински упирь, опирь, бјелоруски упiрь, словашки upír, чешки upír, полски upiór, upierz, lupiór, wypiór, upieryzca и други

У класичним старословенским текстовима тај етимон није објележен. У староруској Књизи пророка од 1047. године постоји Упирь као антропоним. То води Фасмера (1987: 165) и Георгиева (1971: 117) до реконструкције прасловенске форме као *ąpyrь или *ąpirь. До овдје Фасмер сматра да је реконструкција сопряжена с трудностями. Ја Вас опомињем да неки људи зове даљи пут тумачења ријечи вампир спекулативан.

Постојећи покушаји да се реши етимологија укључују:

1. Брикнер, Иљинскиј, који приближују (...) *-pyrь са старословенским netopyrь лепир Brückner 1927;
   
2. Соболевскиј, André Vaillant; Холуб и Копечни обраћају своју пажњу на старуруску форму и реконструирају *ąpyrь, повезујући га с парити, перо (Holub & Kopečný 1952). Према Соболевскому њемачки Vampir произлази из полабског или старополског;
   
3. Moszynsky обраћа пажњу на -pir  и повезује га са српскохрватским пирати, пирити.
   
4. Миклошич и други предају реконструкцију руског турколога Радлова, који предлаже да је читава ријеч позајмљена из татарског дијакталног убыр митолошко биће; вештица, које, дакле, је повезано са глаголом упмак гутати.
   
5. Ф. Корш сматра да је позајмица са авестског vyâmbura страх од воде; хидрофобија, успоредите са санскритском ámbu вода. У својој обради Polívka у првом слогу *vam- у јужнословенским језицима гледа бактријски vyâmbara.
   

   Осим избројаних пет објашњења, које је навео и одрекао Макс Фасмер Fasmer (1987: 165), има још:

6. Георгиев, који идентифицира *ąpyrь као полазна форма, која у случају јужнословенских језика је преживела појаву, коју ја зовем фриџидерски ефекат, а наиме да је ушла у грчки из балканословенског, онда је била изгубљена на северу, а у грчком зачувана као βαμπύρος, из којег ја касније била поново узета, након чега опет заборављена у грчком.
   
7. Machek води поријекла од *vъ-pěrь Machek (1957)
   
8. Афанасьев сматра да у основи слога -pirь лежи глагол пити, од тамо пир. А то користи Jaroslav Rudnic'kyj у својој реконструкцији *vъn-pirъ > *vąpirь тај што упија цит. од Perkowski (1989: 33).
   

Мислим да није могуће стићи некоме правилнијом тумачењу, ако не узмемо у обзир садржинску страну те ријечи. Бампир са значењем крвопијачки демон постоји сувише у балканословенском народном вјеровању. Северословенски упир јесте демон са разним, а понекад сличним карактеристикама са балканским вампиром-вукодлаком, и то се тиче и његових облика као и дјеловање. Општо је веће сексуални елеменат, т. ј. да може мртвац вратити се својој супрузи да спава с њом. Севернословенски упир може напасти људе, да их убије (словеначки, словацки, чешки, полабски), може да им долази ноћу да их гуши (полски, словацки) или само да их гуши. Крвопијачки елеменат у његовом дјеловању чешће се срећа на Балканском полуострву. Када има извештаје о пијању крви у предањима северних Словена, онда се тиче упира у покрајинским регионима (Русија, Источна Словакија). Значи типични западни упир је сличан авету, њем. Gespenst, енгл. ghost, шведски spöke. Да препишемо ове карактеристике западнословенског упира утицају сусједних германских језика на митолошком нивоу би било сабласно, али боље је оставити то питање отворено.

На балкану вампирски митски комплекс се је ширио ка сусједним народима. У румуњском народном вјеровању постоји вампир под називом strigoi.